UBLAŽITE ZNAKOVE MENOPAUZE NA SVOJOJ KOŽI
Primećujete promene na svojoj koži, ali niste sigurni zašto se one dešavaju? Razumevanje uzroka i simptoma pola je puta do njihovog rešavanja! Pročitajte intervju s doc dr Jelenom Stojković-Filipović iz Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije i saznajte kako menopauza utiče na Vašu kožu te kako na najbolji način da ublažite njene uticaje.
Zašto menopauza utiče na kožu?
Menopauza predstavlja jednu od životnih faza žene, prirodno stanje sa kojim se sve žene suočavaju na kraju svog reproduktivnog života. Tokom ovog perioda, usled smanjenja broja funkcionalnih folikula u jajnicima dolazi do povećanja nivoa folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH), sa posledičnim smanjenjem produkcije estrogena i progesterona. Smanjenje njihove koncentracije, kao i povećanje nivoa androgena direktno utiče na izgled kože i kose.
U slojevima kože koji se nazivaju dermis i epidermis, nalazi se veliki broj estrogenskih receptora, u nešto manjoj manjoj meri i progesteronskih, preko kojih ovi hormoni ostvaruju brojne funkcionalne i regulatorne uloge. Posledično, njihova smanjenja koncentracija dovodi do brojnih promena u koži tokom menopauze. To su pre svega povećana suvoća kože, nastanak sitnih bora i lošije zarastanje rana. Pored toga, smanjena koncentracija progesterona omogućava povečan uticaj androgena na fukciju lojnih žlezda i folikula dlake.
Pad estrogena koji se javlja tokom menopauze smanjuje sintezu epidermalnih lipida što uzrokuje povećanu suvoću kože.
doc. dr Jelena Stojković-Filipović, Klinika za dermatovenerologiju Klinički centar Srbije
Koje promene na koži možemo očekivati u ovom životom dobu?
Jasno je da estrogen ostvaruje svoju aktivnost preko različitih receptora u koži i utiče na njen izgled i funkcionalnost, i u epidermalnoj i dermalnoj komponenti. Najveći broj ovih receptora nalazi se u koži genitalija, lica i donjih udova. Pad estrogena, koji se javlja tokom menopauze, smanjuje uobičajenu aktivnost ćelija bazalnog sloja koje se inače neprekidno obnavljaju i modifikuje, tj. smanjuje sintezu epidermalnih lipida što uzrokuje povećanu suvoću kože.
Osim toga, tokom menopauze dolazi do značajnog smanjenja količine kolagena u koži, usled čega koža postaje tanja, manje elastična, dolazi do nastanka sitnih bora i koža postaje opuštena. Ponavljajuća pojava crvenila kože lica i povećano znojenje takođe predstavljaju uobičajene kutane simptome menopauze. Osim kozmetskih promena, kod žena u ovom period nešto su češća kutana oboljena kao što su rosacea, lihen sclerosus i keratoderma climactericum.
Da li se koža može na neki način pripremiti za ovo kako bi promene bile što blaže i kako?
Mnogi faktori, uključujući životni stil i ulogu žene, izgled tela, međuljudske odnose i socio-kulturni status žene, mogu uticati na njen stav prema menopauzi i imaju značajan uticaj na njenu percepciju ozbiljnosti simptoma koji se tokom ovog perioda pojavljuju, Na primer, žene koje nisu zadovoljne svojim izgledom imaju i više simptoma menopauze. Preparati koji se mogu primeniti u menopauzi imaju za cilj “popravku” osnovne hormonske neravnoteže i poboljšanje izgleda kože.
Kada nastupi menopauza, kakvu rutinu nege kože savetujete i da li ovo doba zahteva posebno prilagođene proizvode i kako da ih prepoznamo?
Opšte promene u načinu života mogu biti efikasne u smanjenju znakova starenja kože na duže staze. Savetuje se manje kalorična ishrana, upotreba agran ulja, koriščenje antioksidanata (vitamin C, E, glutation, L-prolin, L-lizin, bakar, cink, selen, karoten). Veoma značajan deo nege u menopauzi predstavlja zaštita od sunca i redovno koriščenje antisolarnih krema sa zaštitnim faktorom minimum 30 (SPF – sun protection factor). U svakodnevnoj toaleti kože savetuje se upotreba blagih sredstava za čišćenje, kremaste strukture, umesto sapuna koji su agresivni za kožu i mogu dovesti do dodatnog isušivanja i iritacije.
Nakon čišćenja kože savetuje se redovna, svakodnevna upotreba lokalnih preparata kojima se popravlja i nadomešćuje vlažnost kože i kompenzuju efekti nedostajućih hormona. Posebno su korisni kremovi sa hijaluronskom kiselinom, proxylanom, glicerinom. Lokana primena hormonskih preparata pokazala je veliku efikasnost sa neznatnim neželjenim efektima. Ovakav pristup daje pozitivne efekate na proces starenja utičući na povećanje količine kolagena, elastičnosti, hidratacije, sebuma, smanjenje istanjenja i pojavu bora. Osim svakodnevne nege koja je neohodna i krucijalna za odlaganje i ublažavanje promena na koži u periodu menopauze u upotrebi su i kozmetske intervencije kao što su hemijski piling, primena botulinum neurotoksina, sintetskih filera, kao i hirurške procedure za poboljšanje izgleda kože.
Proređivanje kose je nešto sa čime se veliki broj žena u menopauzi susreće. Koji su Vaši saveti kada je ovaj problem u pitanju? Kako da kosa ostane lepa?
Hormonske promene koje se javljaju tokom menopauze, utiču na kvalitet dlake i proređivanje dlake kod žena. Poremećaj gubitka kose nije lako dijagnostikovati, a pacijenti se često javljaju relativno kasno, kada su promene već u poodmakloj fazi, što utiče na efikasnost terapije. Cilj bilo kakvog lečenja je da popravi osnovnu hormonsku neravnotežu i da poboljša kozmetički izgled gubitka kose. Za uočavanje efekata bilo sistemske, bilo lokalne terapije potrebno je određeno vreme, najmanje 12 meseci kod sistemske, a 6 meseci kod primene lokalne terapije.
Terapijske opcije su primena sistemskih anti-androgena ili inhibitora enzima, koji utiču na sintezu potentnih androgena. Tretmani se često kombinuju sa lokalnim preparatima poput minoksidila, Aminexila ili Stemoxydina, i različitim kozmetičkim metodama za poboljšanje estetike. Transplantacija kose se može uzeti u obzir u slučajevima uznapredovale kliničke slike, kod žena koje koji nisu odgovorile na lečenje. Svakako, vazno je imati na umu da nagli gubitak kose kod žena nakon menopauze može biti posledica i drugih uzroka, pre svega tumora koji povećavaju nivoe androgena, pa je to neophodno isključiti pre započinjanja bilo kog tretmana.
doc. dr Jelena Stojković-Filipović, Klinika za dermatovenerologiju Klinički centar Srbije
Objavljeno