Pravilna ishrana važan je faktor u održavanju zdravlja organizma. Kao što pogrešna ishrana može da dovede do bolesti, tako i pravilna ishrana može da pomogne unapređenju zdravlja i vitalnosti ljudskog organizma. Kojim namirnicama možete da povećate kvalitet života u periodu menopauze?
Pročitajte intervju s prof. dr Brankom Jakovljevićem, subspecijalistom ishrane na Medicinskom fakultetu u Beogradu i saznajte kakvo je mišljenje stručnjaka.
Kolika je uloga ishrane u održanju zdravlja i vitalnosti ljudskog organizma?
Pravilna ishrana je ključna u očuvanju i unapređenju zdravlja. Više od dve trećine svih bolesti i smrti u našoj zemlji se može direktno ili indirektno povezati sa nepravilnom ishranom. Ne samo da je pravilan izbor namirnica od ključnog značaja u smanjenju zdravstvenog rizika (primarna prevencija), već je korekcija ishrane važan dopunski tretman u lečenju mnogih bolesti.
Za pojedine bolesti eliminaciona dijeta je i jedina terapija (celiakija, intolerancija na gluten ili laktozu, alergije na hranu itd.). Za druge bolesti dijeta je nezaobilni činilac uspešnog lečenja (dijabetes melitus, hipertenzija, dislipidemije itd.). Kao što pogrešna ishrana može dovesti do bolesti, tako i pravilna ishrana može doprineti unapređenju zdravlja i vitalnosti ljudskog organizma.
Prednost treba dati namirnicama bogatim kalcijumom kao što su mleko, mlečni proizvodi i riba.
prof. dr Branko Jakovljević, subspecijalista ishrane, Medicinski fakultet u Beogradu
Da li ishrana može da olakša neke simptome menopauze poput recimo valungi?
Menopauza je posledica gubitka funkcije jajnika što dovodi do smanjenja nivoa estrogena i progesterona u telu žene. Pad nivoa estrogena je često praćen i padom kvaliteta života, čestim umorom, slabijim kvalitetom sna, talasima vrućine (valunzi). Navode se brojne namirnice, dijete, suplementi ili biljni proizvodi koji mogu uticati na ublažavanja simptoma menopauze.
Posebno se ističe uloga fitoestrogena (izoflavonoidi, lignani, stilbeni, kumestani, zearalenon). Fitoestrogeni su supstance biljnog porekla različite hemijske strukture koje zbog strukturne sličnosti sa hormonom estradiolom imaju sposobnost estrogenog delovanja. To je razlog zašto izoflavoni i fitoestrogeni mogu imati tako različite uloge, balansirajući efekte nastale niskim ili visokim koncentracijama estrogena u organizmu.
Žene sa dalekog istoka retko ispoljavaju teže simptome menopauze (10-20% prema 70-80% kod žena na Zapadu). Veruje se da je ova razlika posledica razlike u ishrani. One u proseku konzumiraju 50 g soje dnevno (30-45 mg ukupnih izoflavona), dok stanovnice zapadnih zemalja prosečno dnevno unose 1 g soje (odnosno manje od 1 mg izoflavona). Pored soje i proizvoda od soje i druge namirnice sadrže fitoestrogene: seme lana, crvena detelina, šargarepa, krompir, trešnje, pojedina biljna ulja (pamukovo, šafranovo, kokosovo itd.).
Međutim, često izostaje očekivani efekat povećanog unosa ovih namirnica, jer biološki učinak izoflavona zavisi u najvećoj meri od bakterija pristnih u digestivnom traktu, koje ih metabolišu stvarajući više ili manje aktivne metabolite. Pored promena u ishrani i druge promene životnih navika mogu ublažiti simptome menopauze: izbegavanje začinjene hrane, kofeina i alkohola, pojačana fizička aktivnost, meditacija, slojevito oblačenje.
Šta mislite o uzimanju dijetetskih suplemenata u ovom životnom dobu?
Postoje brojni suplementi koji se nude kao rešenje za ublažavanje ranih posledice nedostatka estrogena. To su najčešće preparati koji sadrže izoflavone. Veruje se da oni mogu da ublažiti mnoge neugodne tegobe koje prate klimakterijum kao što su potištenost, nesanica, nervoza, uvećana osetljivost grudi, talasi vrućine, noćno znojenje i unaprediti ukupni kvalitet života. Međutim, velika meta-analiza koja je uključila 43 randomizirane studije sa oko 4500 učesnika, nije uspela da potvrdi da suplementi fitoestrogena efikasno smanjuju učestalost ili težinu ovih promena. Postoje i određene naučne studije koje su potvrdile ove efekte, ali to su uglavnom bile mala i nedovoljno kvalitetna ispitivanja.
Postoje i kasne posledice menopauze. Sa smanjenjem lučenja estrogena smanjuje se i zaštitni efekat ovog hormona na kardiovaskularni i koštani sistem. U menopauzi rizik od oboljenja srca, krvnih sudova i osteoporoze je značajno viši nego u periodu pre menopauze. Upotreba odgovarajućih suplemenata može biti od pomoći u očuvanju zdravlja.
Suplementi sa vitaminom D su posebno značajni jer je deficit ovog vitamina izuzetno čest u našoj sredini, a vitamin D ima ogroman značaj u očuvanju srca, krvnih sudova i kostiju. Pored toga nadoknada kalcijuma može biti od značaja u prevenciji osteoporoze, ali ove suplemente treba uzimati sa oprezom jer su studije pokazale da mogu povećati rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Prednost treba dati namirnicama bogatim kalcijumom kao što su mleko, mlečni proizvodi i riba koja se može jesti sa kostima.
Koje su po Vama ključne poruke u vezi sa ishranom u menopauzi i kasnije?
Ishrana je od najvećeg značaja u očuvanju zdravlja u ovom veoma značajnom periodu u životu svake žene. Kako rizik od kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze značajno raste u menopauzi pravilna ishrana bi morala da doprinese smanjenju ovog rizika, ali i da obezbedi vitalnost, zdravlje i visok kvalitet života. Pravilna ishrana mora da obezbedi unos biološki vrednih namirnica koje će organizmu pružiti sve neophodne vitamine i minerale i očuvati telesnu telesnu težinu u normalnim granicama.
Ova ishrana se bazira se na izobilju povrća i umerenoj količini voća, mlečnim proizvodima sa umerenim sadržajem masti, ribi, koštunjavom voću, integralnim žitaricama. To je ishrana bogata u mineralima i dijetnim vlaknima, omaga 3 masnim kiselinama i sa umerenim unosom proteina. Unos zasićenih masti i holesterola treba ograničiti.
Vrlo je važno koje namirnice treba koristiti u ishrani, ali je još važnije koje namirnice treba izbegavati. Namirnice sa visokih sadržajem dodatih i rafinisanih šećera, industrijski proizvedene namirnice sa trans masnim kiselinama i namirnice sa visokim sadržajem kuhinjske soli ne mogu biti deo pravilne ishrane.
prof. dr Branko Jakovljević, subspecijalista ishrane, Medicinski fakultet u Beogradu