Intervju sa specijalistom dermatologije: Kakav pregled kože je potrebno da žene u menopauzi urade i koliko često?
Koje promene na koži možete očekivati, da li su alergije i osetljivost kože češći za žene u ovom životnom dobu i da li se možete pripremiti za sve promene kako bi bile što blaže otkriva nam prof. dr Aleksandar Krunić, specijalista dermatologije i dermatohirurg sa Northwestern Univerziteta iz Čikaga.
1. Koje promene na koži možemo očekivati u periodu menopauze i posle nje?
Tokom menopauze, i posle nje, prvenstveno dolazi do opadanja nivoa estrogena čime nastaje hormonski disbalans u tom dobu. Shodno tome, dolazi do smanjenja produkcije elastina i kolagena, istanjenja kože, suvoće i osećaja svraba. Estrogenski receptori najviše su prisutni na licu, genitalijama i donjim ekstremitetima, te usled toga su upravo te regije najviše zahvaćene. Atrofična i suva koža, često je praćena povećanim osećajem svraba kao i fragilnošću, te ona često razvija prskotine (poznate još kao i ragade) posle manjeg pritiska ili trenja. Uz pojačano znojenje, ovaj problem se može dalje intenzivirati i doprineti većoj suvoći i daljoj iritaciji. Suvoća i istanjenje kože genitalija, takođe predstavljaju problem, pa se tako pojavljuju problemi, ne samo tokom seksualnog kontakta, koji može biti neprijatan i bolan, već i povećana osetljivost te regije na infekcije kao sto su kandida i bakterijska vaginoza.
3. Prema Vašem iskustvu, da li su osetljivost i alergije na koži češće u ovom životnom dobu i zašto se to dešava?
Da, svakako. Koža je suva, mnogo propustljivija za prodor ne samo agenasa koji prave iritaciju, već i onih koji izazivaju alergiju. Nadalje upotreba neodobrenih biljnih proizvoda lokalno, može povećati osetljivost kože i na sunce i na hemijske sastojke proizvoda i dovesti do kontaktne alergije i foto alergije.
4. Da li se koža može na neki način pripremiti za sve što menopauza donosi kako bi promene bile što blaže i kako?
Nega kože, obavezno. Korišćenje emolijensa sa silikonskom bazom, vitaminima A, E i C, antioksidantima i kremovima za zaštitu od sunca. Redovne kontrole kod ginekologa i endokrinologa radi utvrđvanja hormonskog statusa i donošenja odluke o supstitucionoj hormonskoj terapiji. Nadalje adekvatna ishrana, sa vitaminima, mineralima i proteinima, radi stimulacije obnove matriksa kože, hijaluronske kiseline i kolagena.
6. Da li imate neki dodatni savet koji se tiče zdravlja i dobrog izgleda kože u periodu menopauze i kasnije?
Danas je jako popularna takozvana bioidentična hormonska terapija (BHT) koja se bazira na individualnom pristupu svakom pacijentu, gde se pod kontrolom ginekologa i endokrinologa, individualno utvrđuje hormonski status svake pacijentkinje i prema tome odlučuje o supstitucionoj terapiji. Ne treba zaboraviti ni dermatohirurške procedure poput hemijskog pilinga, hijalurona, botulinskog toksina i lasersku revitalizaciju kako kože lica tako i vaginalne sluznice, radi stimulacije procesa obnavljanja kolagena i smanjenja atrofije.
Objavljeno