Sa dipl. pharm. spec. Tanjom Milošević smo razgovarali o najčešćim brigama sa kojima se žene suočavaju tokom menopauze, ali i o metodama i preparatima koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
1. Šta je menopauza?
Da bismo bolje razumeli priču o menopauzi potrebno je da definišemo periode u životu žene koji se javljaju uglavnom posle 45. godine, a uslovljeni su laganim padom koncentracije estrogena u organizmu.
Menopauza je potvrđena posle najmanje 12 uzastopnih meseci bez menstruacije. Ona je genetski predodređena i ne zavisi ni od broja porođaja, ni od dužine dojenja, ni od visine, ni od težine. Jedini spoljašnji faktor koji utiče na raniji prestanak menstruacije je pušenje koje može da dovede do ulaska u menopauzu i do dve godine ranije nego što bi to bilo da osoba ne puši.
Perimenopauza je prelazak od cikličnog menstrualnog krvarenja do potpunog prestanka menstruacije, obično taj period traje oko 4 godine. Trajanje ove faze je prilično promenljivo. Perimenopauza se završava 12 meseci nakon poslednje menstruacije.
Postmenopauza je životni vek žene nakon menopauze i deli se na ranu (pre 70. godine) i kasnu (posle 70. godine).
2. Koje probleme žene mogu da očekuju tokom menopauze?
Rane posledice nedostatka estrogena su najčešće: umor i iscrpljenost, depresija i razdražljivost, poremećaj sna i valunzi koji su sinonim za ranu menopauzu. Posebno su karakteristična noćna znojenja. Vaginalni simptomi muče skoro svaku ženu u menopauzi. Najčešće su prisutni suvoća vagine, svrab i povećan pH. Srednjoročne posledice nedostatka estrogena se manifetuju kao: urogenitalna atrofija, učestalo i bolno mokrenje i na kraju nevoljno mokrenje, promene na kosi, koži i noktima i pad kognitivnih funkcija (slabljenje pamćenja i koncentracije). Kasne posledice, smanjuju kvalitet života 10-30 godina nakon nastanka menopauze.Ovde govorimo o periodu koji predstavlja uvod u mnoge hronične bolesti koje treba prevenirati i ako je moguće usporiti. Prvenstveno se misli na kardiovaskularne bolesti, osteoporozu, osteoartitis i demenciju.
3. Koliko dugo traju simptomi menopauze?
Simptomi menopauze traju obično 4,5 godine nakon poslednjeg ciklusa, taj period može da se produži i do 7,5 godina. Žene koje simptome dobiju pre, imaju veći rizik od dužeg trajanja simptoma. Mnoge komplikacije do kojih dolazi zbog pada hormona mogu se ublažiti ili čak izbeći ukoliko se poštuju osnovna pravila izbalansirane ishrane, fizičke aktivnosti bezbedne suplementacije. Ne deluju sve metode kod svake žene isto, zato treba osluškivati svoje telo, slušati savete zdravstvenih radnika i redovno ići na preventivne preglede.
4. Kako rešiti najčešći problem u menopauzi-valunge i noćno znojenje?
Valunzi su osećaj toplote koji nije izazvan spoljašnjim faktorima. Učestalost je individualna i ne može se predvideti, zato rešenje treba tražiti u skladu sa intenzitetom simptoma. Blagi simptomi su naleti vrućine bez znojenja, mogu ponekad da se reše samo promenom životnih navika uz dodatak biljnih lekovitih proizvoda. Umereni simptomi su naleti vrućine praćeni znojenjem, koji ne dovode do ometanja svakodnevnih aktivnosti. Ovakvi simptomi pored promene navika po pravilu zahtevaju dodatak suplementacije, a vrlo često je potrebno obratiti se lekaru koji će proceniti da li treba uvesti hormonsku supstitucionu terapiju. Teški simptomi predstavljaju nalete vrućine i znojenje, koji dovode do smetnji u svakodnevnim aktivnostima. Ovi simptomi ne mogu da se reše bez hormonske supstitucione terapije i pomoći lekara.
5. Kako promena životnih navika može da pomogne u rešavanju problema valunga?
Nefarmakološke mere su pogodne za žene koje ne žele da uzimaju hormone i /ili imaju blage simptome. Da bi se problem valunga bez upotrebe terapije sveo na najmanju moguću meru potrebno je: izbegavati stres, pravilno se hraniti (izbegavati začinjenu i visokokaloričnu hranu), izostaviti iz svakodnevnih rituala (ako je to moguće) konzumiranje alkohola, kofeina i cigareta. Svakodnevne šetnje i umerena fizička aktivnost su preduslov za očuvanje dobrog zdravlja, a mogu da pomognu i u rešavanju problema valunga. Za šetnju se treba obući slojevito, tako da svaki višak može da se skine pre nego što dođe do znojenja. Pred spavanje omiljeni ritual tuširanja toplom vodom treba zameniti mlakom, treba koristiti pamučnu posteljinu i imati pokrivač različite debljine za svaki period godine. Upražnjavanje različitih tehnika opuštanja, relaksacionih treninga, posebnih tehnika disanja može takođe da bude od koristi.
6. Biljni lekoviti proizvodi u tretmanu valunga
Dijetetske suplemente treba pažljivo birati jer biljke pored toga što mogu da pomognu, mogu da pokažu i svoja neželjena svojstva. Biljni lekoviti proizvodi mogu da stupe u interakciju sa lekovima koje žena redovno pije, sa hranom koju jede, ali i sa bolešću od koje boluje. Cimicifuga racemoza je biljka, koja se izdvaja od svih drugih, kada su u pitanju valunzi, preznojavanje i poboljšanje raspoloženja. Cimicifuga racemosa nema potvrdu o efikasnosti u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i osteoporoze. Važno je napomenuti da biljni lekovi i suplementi ne pokazuju dejstvo odmah i da na njihovo dejstvo treba sačekati najmanje 2, a nekada i 4 nedelje. Dužina primene se ograničava obično na 6 meseci. Što se tiče dopunske biljne terapije čajevima, jedino žalfija ima dokazano dejstvo na prevenciju znojenja. U tu svrhu 1 supenu kašiku treba preliti sa 150ml vode, pustiti da ključa, ne više od 5 minuta. Čaj piti posle minimum 20 minuta kad se potpuno ohladi, ne više od 2 šolje dnevno. Pored Cimicifuge racemose postoje i drugi biljni preparati, koje svrstavamo u grupu fitoestrogena, tu su najbolje proučeni izoflavoni soje i crvene dateline, koji mogu da imaju određeno dejstvo na valunge, samim tim što povećavaju unos estrogena koji u ovom periodu ženi nedostaje. Studije kažu da je njihovo prvenstveno blagotvorno dejstvo na smanjenje učestalosti kardiovaskularnih problema u menopauzi. Ni jedan od navedenih biljnih proizvoda osim čaja od žalfije ne treba da upotrebljavaju žene sa istorijom estrogen zavisnih tumora.
7. Nesanica čest problem u menopauzi
Pod pojmom nesanice, uglavnom se misli na hroničnu nesanicu koja je prisutna najmanje mesec dana, za razliku od akutne ili prolazne nesanice koja traje kraći vremenski period. Uspešan tretman nesanice treba da poboljša kvalitet i kvantitet sna, a takođe treba da pomogne da se u san lakše utone. Kao što se vodi računa o higijeni tela, tako bi trebalo voditi računa i o higijeni sna. Postoji nekoliko pravila održavanja higijene sna: svakoga dana treba u isto vreme ići u krevet, izbegavati spavanje i dremanje u toku dana, fizičku aktivnost upražnjavati svakodnevno, ali ne neposredno pre spavanja. Treba izbegavati jaku svetlost pred spavanje (TV, tablet, mobilni telefon). Važno je izbegavati alkohol, cigarete i jaku hranu pred san i truditi se da večernji obrok bude što laganiji. Dobro je poslednji sat pred spavanje provesti umirujuće, na primer čitajući knjigu.
8. Kako biljni preparati mogu da pomognu u borbi sa nesanicom?
EMEA-Evropska medicinska agencija i FDA-Američka agencija za hranu i lekove, kada govorimo o problemu sna, prepoznaje i priznaje dejstvo samo nekoliko supstanci koje se mogu naći u preparatima za samomedikaciju, a to su: melatonin, valerijana, matičnjak i hmelj. Melatonin je prirodna supstanca koja se sintetiše u organizmu i u prisustvu svetlosti reguliše ritam budnosti i spavanja. Sa godinama količina proizvedenog hormona se smanjuje što može dovesti do poremećaja spavanja, odnosno nesanice. Melatonin doprinosi skraćenju vremena potrebnog za uspavljivanje, a koristan učinak postiže se uzimanjem 1mg melatonina pre spavanja. Ekstrakt korena valerijane-blagi sedativ i anksiolitik, pomaže smirenju i doprinosi kvalitetnom snu. Suvi ekstrakt cvetova hmelja- doprinosi mirnom i opuštajućem snu, kao i smanjenju nervoze i napetosti. Suvi ekstrakt lista matičnjaka-blagi sedativ i anksiolitik, pomaže pri ublažavanju simptoma mentalnog stesa.
9. Da li postoji rešenje za opadanje kose u menopauzi?
Opadanje kose je u manjoj ili većoj meri prisutno kod svake žene u menopauzi. Šta treba učiniti da se zaustavi opadanje kose i poboljša njen izgled? Treba početi od adekvatnih preparata protiv opadanja kose, izbora pravog šampona, a zatim uključiti dijetetske saplemente. Ako sve to ne da željeni rezultat ipak treba ispitati da li postoji neki dodatni zdravstveni problem koji treba rešiti. Dobar izbor za prvi korak je DERCOS energetski šampon protiv opadanja kose. Ukoliko se ne postignu željeni rezultati sledeći korak može da bude DERCOS tretman protiv opadanja AMINEXIL CLINICAL 5. Ovo je crvena linija koja deluje na nepovoljne faktore koji uzrokuju opadanje kose, jača pričvršćenost dlake za vlasište i poboljšava otpornost dlake. Prvi rezultati se vide posle 3 nedelje, a kompletan efekat posle 6 nedelja primene. Uvek je dobro redovno masirati vlasište, masaža podstiče dotok krvi u folikul što povećava efekat tretmana.
10. Kako pomoći koži da zadrži svoju elastičnost tokom i posle menopauze?
U menopauzi žene uglavnom imaju utisak ubrzanog starenja kože. Koža postaje suva, mišići lica se opuštaju i koža gubi čvrstinu i punoću. Pored kože lica, posledice ulaska u menopauzu se vide i na koži vrata i dekoltea. Pravi izbor preparata za ove probleme su proizvodi za negu posebno formulisani za neutralizaciju ili ublažavanje efekata menopauze na kožu. Dobar izbor je Vichy Neovadiol linija koja je namenjena upravo potrebama žena u menopauzi. Preparati iz ove linije ciljano deluju na probleme poput gubitka gustine i volumena kože, kao i na problem suvoće i neujednačenosti tena.
11. Prоblemi o kojima se malo priča
Problemi o kojima se malo priča, a pogađaju skori svaku ženu u menopauzi, su vaginalni problemi. Najčešći vaginalni problemi su-svrab, bolan seksualni odnos, suvoća vagine, česte infekcije, postkoitalna krvarenja. Intimna nega je važan segment preventive vaginalnih problema u menopauzi i ona mora da bude deo svakodnevne rutine žene. Intimno područje treba redovno prati, ali i osušiti dobro svaki put, kako ne bi ostalo vlažno, što može da bude uzrok čestih infekcija. Ovo je razlog što izboru intimne kupke treba posvetiti posebnu pažnju. U menopauzi preporučljivo je birati kupke sa prilagodjenom pH vrednošću i sa dodatnim sastojcima za hidrataciju. Suvoće vagine je česta, ona smanjuje prirodnu zaštitu vagine i na taj način se otvaraju vrata iritaciji i svrabu. Ovo je problem koji se obično uspešno rešava strpljenjem partnera i upotrebom lubrikanata. Ukoliko VAGINALNI simptomi ozbiljno narušavaju kvalitet života žene, ako postoji bilo kakvo krvarenje van ciklusa (posebno obratite pažnju na krvarljenje posle odnosa) ili sukrvičast/mrk iscedak iz grlića to je jasan znak da treba posetiti lekara.
12. Da li je kontracepcija u menopauzi potrebna?
Sve dok ne nastupi menopauza i povremeno se javljaju ciklusi može da dođe do trudnoće. Važno je da žena u tom periodu zna do kada treba da koristi neki vid kontracepcije. Ako je žena mlađa od 50 godina kontracepciju treba da koristi 2 godine od poslednje menstruacije, a ako je starija od 50 godina, onda je dovoljno da kontracepciju koristi godinu dana od poslednjeg ciklusa. Ukoliko se desi rizičan odnos, a očekivana menstruacija izostane, obavezno treba uraditi test na trudnoću. Često se postavlja pitanje da li su žene koje su na hormonskoj supstitucionoj terapiji zaštićene od neželjene trudnoće, odgovor je NE.
13. Šta svaka žena u menopauzi treba da zna?
Pored kontrole simptoma, važno je voditi računa i o problemima koji prate menopauzu, a obično u početku ne daju nikakve simptome. Ulaskom u menopauzu raste rizik od bolesti srca i krvnih sudova, osteporoze i slabljenja kognitivnih funkcija. Najbolji način da se ovi problemi izbegnu, uspore i kontrolišu su prevencija koja podrazumeva zdrave životne navike i redovan odlazak kod lekara. U periodu menopauze je važno ne izbegavati kontrolne preglede zbog postojanja rizika od različitih zdravstvenih problema kao posledice prmenjenog hormonskog statusa.Zato je važno da se u godinama kada nastupa menopauza redovno obavlja kompletan godušnji sistematski pregled koji uključuje kontrolu krvne slike, lipidnog statusa, analizu šećera, kontrolu funkcije štitne žlezde, mamografiju i proveru krvnog pritiska. Kada nastupi menopauza, ne treba prestati sa kontrolama kod ginekologa, već to treba činiti u redovnim intervalima, kao i do menopauze. Uvek treba otići kod ginekologa ako se pojavi bilo kakvo vaginalno krvarenje nakon ulaska u menopauzu. Ako žena poštuje sve navedene savete neće biti razloga za pauzu u menopauzi.