OK

OK Cancel

Thank you

Close

Intervju sa specijalistom dermatologije: Kakav pregled kože je potrebno da žene u menopauzi urade i koliko često?

Koje promene na koži možete očekivati, da li su alergije i osetljivost kože češći za žene u ovom životnom dobu i da li se možete pripremiti za sve promene kako bi bile što blaže otkriva nam prof. dr Aleksandar Krunić, specijalista dermatologije i dermatohirurg sa Northwestern Univerziteta iz Čikaga.

clanak

1. Koje promene na koži možemo očekivati u periodu menopauze i posle nje?

Tokom menopauze, i posle nje, prvenstveno dolazi do opadanja nivoa estrogena čime nastaje hormonski disbalans u tom dobu. Shodno tome, dolazi do smanjenja produkcije elastina i kolagena, istanjenja kože, suvoće i osećaja svraba. Estrogenski receptori najviše su prisutni na licu, genitalijama i donjim ekstremitetima, te usled toga su upravo te regije najviše zahvaćene. Atrofična i suva koža, često je praćena povećanim osećajem svraba kao i fragilnošću, te ona često razvija prskotine (poznate još kao i ragade) posle manjeg pritiska ili trenja. Uz pojačano znojenje, ovaj  problem se može dalje intenzivirati i doprineti većoj suvoći i daljoj iritaciji. Suvoća i istanjenje kože genitalija, takođe predstavljaju problem, pa se tako pojavljuju problemi, ne samo tokom seksualnog kontakta, koji može biti neprijatan i bolan, već i povećana osetljivost te regije na infekcije kao sto su kandida i bakterijska vaginoza.

2. Da li biste ženama u menopauzi i posle nje savetovali neki poseban pregled kože? Na šta treba obratiti pažnju?

U perimenopauzalnom periodu, a i pre njega, obavezni pregled kože se savetuje bar jednom godišnje.

U perimenopauzalnom periodu, a i pre njega, obavezni pregled kože se savetuje bar jednom godišnje. Razlog tome je što se sa starenjem ne pojavljuju samo gore navedene promene specifične za menopauzu, već i one koje su posledica dejstva sunčevog zračenja, kao sto su prošireni kapilari, rozacea, fleke, keratoze, bore, ali i prekancerske i kancerske promene koje zahtevaju pregled, dijagnostiku i lečenje u slučaju da je klinički indikovano. Nadalje, dermatolog će pacijentkinji tokom pregleda uvek ukazati na promene koje već postoje, kakva je njihova prognoza i kako im  treba pristupiti da bi se smanjio njihov efekat na svakodnevno funkcionisanje pacijentkinje i kako bi se iste mogle poboljšati ili lečiti.

3. Prema Vašem iskustvu, da li su osetljivost i alergije na koži češće u ovom životnom dobu i zašto se to dešava?

Da, svakako. Koža je suva, mnogo propustljivija za prodor ne samo agenasa koji prave iritaciju, već i onih koji izazivaju alergiju. Nadalje upotreba neodobrenih biljnih proizvoda lokalno, može povećati osetljivost kože i na sunce i na hemijske sastojke proizvoda i dovesti do kontaktne alergije i foto alergije.

4. Da li se koža može na neki način pripremiti za sve što menopauza donosi kako bi promene bile što blaže i kako?

Nega kože, obavezno. Korišćenje emolijensa sa silikonskom bazom, vitaminima A, E i C, antioksidantima i kremovima za zaštitu od sunca. Redovne kontrole kod ginekologa i endokrinologa radi utvrđvanja hormonskog statusa i donošenja odluke o supstitucionoj hormonskoj terapiji. Nadalje adekvatna ishrana, sa vitaminima, mineralima i proteinima, radi stimulacije obnove matriksa kože, hijaluronske kiseline i kolagena.

5. Kada nastupi menopauza, kakvu rutinu nege kože savetujete i da li ovo doba zahteva posebno prilagođene proizvode i kako da ih prepoznamo?

Treba potražiti proizvode prilagođene potrebama kože ovog životnog doba.

Treba potražiti proizvode prilagođene potrebama kože ovog životnog doba koje sadrže kombinaciju aktivnih principa za lipidnu i hidratantnu nadoknadu, zatim onih sa keratolitičkim efektima i naravno onih koji mogu da stimulišu obnovu kolagenih i elastinskih vlakana. Izuzetno važni su emolijensi koji sadrže ceramide (koji su važan deo sebuma) a čija se koncentracija smanjuje usled smanjenja produkcije loja. Nadalje kreme koje sadrze glicerin ili ureu od 5-10% su takođe važne, jer deluju kao prirodni emolientni faktor kože i smanjuju rožne naslage koje se često javljaju kod žena u menopauzi. Jedan od takvih sastojaka je i hidroksietil urea, koja pored identičnih hidratantnih i keratolitičkih svojstava ima vrlo kompatiblinu aplikaciju i ne utiče na viskoznost krema zbog čega je omogućeno lako nanošenje „bez osecaja masnoće“ kao i kozmetski vrlo prikladna aplikacija.

6. Da li imate neki dodatni savet koji se tiče zdravlja i dobrog izgleda kože u periodu menopauze i kasnije?

Danas je jako popularna takozvana bioidentična hormonska terapija (BHT) koja se bazira na individualnom pristupu svakom pacijentu, gde se pod kontrolom ginekologa i endokrinologa, individualno utvrđuje hormonski status svake pacijentkinje i prema tome odlučuje o supstitucionoj terapiji. Ne treba zaboraviti ni dermatohirurške procedure poput hemijskog pilinga, hijalurona, botulinskog toksina i lasersku revitalizaciju kako kože lica tako i vaginalne sluznice, radi stimulacije procesa obnavljanja kolagena i smanjenja atrofije.

go to top