Autor članka
Dr spec Jasmina Vikalo dermatolog
1. Da li su akne i masna koža normalna pojava posle puberteta i zašto do toga dolazi?
Akne su veoma čest problem kod žena u odraslom dobu. Ukoliko ste ih imale i ranije, radi se o dugotrajnim aknama, a ukoliko su se tek nedavno pojavile, reč je o zakasnelim aknama. Morfološki se akne kod odraslih dosta razlikuju od pubertetskih akni. S obzirom da su akne upalni procesi na koži, kod odraslih žena manifestuju se obično u vidu nepravilnosti na koži brade, donje vilice i vrata, u tzv. U zoni, za razliku od tinejdžerskih akni koje su dominantno u T zoni.
U doba puberteta, prirodno dolazi do hormonskih promena i rasta nivoa androgena (muških polnih hormona) i posledične hiperseboreje, što je osnovna podloga za upalne procese i razvoj akni.
Kod odraslih, uticaj hormona je takođe veliki i treba proveriti šta je uzrok hormonske neravnoteže. Akne se mogu pojaviti usled prirodne fluktuacije hormona u pojedinim stanjima, kao što su trudnoća i neposredno pred menstruaciju, ili hormonski disbalans nastaje kao posledica loših životnih navika, i uticaja ekspozoma.
Intenzivno se proučava uticaj ekspozoma kao sveukupnog spoljnog štetnog dejstva na akne. Najčešći spoljašnji negativni faktori za razvoj akni su: aerozagađenje, UV zračenje, vetar, hladnoća.
Koža sa svojom zaštitnom funkcijom predstavlja prvu liniju odbrane od spoljašnjih negativnih faktora. Spoljašnji iritansi kao što su aerozagađenje, UV zračenje, vetar, hladnoća, narušavaju barijernu funkciju kože, smanjuju antioksidacijsku sposobnost i uzrokuju upalne procese koji su ključni u razvoju i progresiji akni. Uticaj zagađenja i spoljnih činilaca kao što su UV zračenje, ozon, zagađivači iz vazduha, dovodi do stvaranja peroksidovanih produkata 29 skvalena koji imaju komedogeno, a nemaju antimikrobno dejstvo.
U loše životne navike ubrajamo emotivni stres, pušenje i ishranu bogatu ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima.
Stres dovodi do pogoršanja akni, jer dolazi do hormonskog disbalansa usled pojačanog lučenja određenih hormona, neuropeptida i inflamatornih citokina, koji podstiču aktivnost lojnih žlezda i dovode do pogoršanja akni.
Utvrđena je i povezanost pušenja sa pojavom akni zbog moguće interakcije nikotina sa receptorima na lojnim žlezdama, a u sebumu pušača nađena je manja koncentracija a-tokoferola koji je važan antioksidans i njegovo smanjenje može dovesti do pogoršanja akni.
Dokazano je da hrana sa visokim glikemijskim indeksom dovodi do pogoršanja akni, tako da u slučaju čokolade, treba je izbegavati ukoliko sadrži velike količine šecera i mleka, a nizak procenat kakaa. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, brzo povećava količinu šećera u krvi, i podstiče naš pankreas da luči više insulina. Insulin stimuliše androgene na pojačanu produkciju sebuma i hiperkeratinizaciju koji su ključni u nastanku masne i problematične kože.
Takođe, treba smanjiti unos mlečnih proizvoda i izbegavati obrano mleko jer sadrži obilje hormona, među kojima su reporoduktivni, hormoni rasta i drugi hormoni koji pojedinačno i zajedno utiču na nastanak akni.
U doba puberteta, prirodno dolazi do hormonskih promena i rasta nivoa androgena (muških polnih hormona) i posledične hiperseboreje, što je osnovna podloga za upalne procese i razvoj akni.
Kod odraslih, uticaj hormona je takođe veliki i treba proveriti šta je uzrok hormonske neravnoteže. Akne se mogu pojaviti usled prirodne fluktuacije hormona u pojedinim stanjima, kao što su trudnoća i neposredno pred menstruaciju, ili hormonski disbalans nastaje kao posledica loših životnih navika, i uticaja ekspozoma.
Intenzivno se proučava uticaj ekspozoma kao sveukupnog spoljnog štetnog dejstva na akne. Najčešći spoljašnji negativni faktori za razvoj akni su: aerozagađenje, UV zračenje, vetar, hladnoća.
Koža sa svojom zaštitnom funkcijom predstavlja prvu liniju odbrane od spoljašnjih negativnih faktora. Spoljašnji iritansi kao što su aerozagađenje, UV zračenje, vetar, hladnoća, narušavaju barijernu funkciju kože, smanjuju antioksidacijsku sposobnost i uzrokuju upalne procese koji su ključni u razvoju i progresiji akni. Uticaj zagađenja i spoljnih činilaca kao što su UV zračenje, ozon, zagađivači iz vazduha, dovodi do stvaranja peroksidovanih produkata 29 skvalena koji imaju komedogeno, a nemaju antimikrobno dejstvo.
U loše životne navike ubrajamo emotivni stres, pušenje i ishranu bogatu ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima.
Stres dovodi do pogoršanja akni, jer dolazi do hormonskog disbalansa usled pojačanog lučenja određenih hormona, neuropeptida i inflamatornih citokina, koji podstiču aktivnost lojnih žlezda i dovode do pogoršanja akni.
Utvrđena je i povezanost pušenja sa pojavom akni zbog moguće interakcije nikotina sa receptorima na lojnim žlezdama, a u sebumu pušača nađena je manja koncentracija a-tokoferola koji je važan antioksidans i njegovo smanjenje može dovesti do pogoršanja akni.
Dokazano je da hrana sa visokim glikemijskim indeksom dovodi do pogoršanja akni, tako da u slučaju čokolade, treba je izbegavati ukoliko sadrži velike količine šecera i mleka, a nizak procenat kakaa. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, brzo povećava količinu šećera u krvi, i podstiče naš pankreas da luči više insulina. Insulin stimuliše androgene na pojačanu produkciju sebuma i hiperkeratinizaciju koji su ključni u nastanku masne i problematične kože.
Takođe, treba smanjiti unos mlečnih proizvoda i izbegavati obrano mleko jer sadrži obilje hormona, među kojima su reporoduktivni, hormoni rasta i drugi hormoni koji pojedinačno i zajedno utiču na nastanak akni.
2. Kako se mogu lečiti akne u odraslom dobu? Koji su pogrešni načini lečenja? Šta je najbitnije u procesu lečenja?
Potrebno je veliko strpljenje, usvajanje zdravih životnih navika i doslednost u primeni uputstava za pravilno čišćenje i negu kože, radi uspešnog lečenja akni u odraslom dobu. Podrška i pomoć dermatologa od velikog je značaja, kao i odabir preparata za negu.
Akne nisu infekcija kože, tako da komedoni i ostale nepravilnosti ne sadrže štetne bakterije koje se mogu proširiti sa jednog dela tela na drugo ili sa jedne osobe na drugu. Nije moguće dobiti akne zbog bakterija ili loše higijene.
Međutim, koža se mora održavati čistom, tako da ipak treba usvojiti neke dobre navike kako bi se izbegao prenos prljavštine i bakterija na kožu.
Prema istraživanju, peškiri su predmeti koji sadrže mnoštvo bakterija i treba ih menjati najmanje jedanput nedeljno. Treba izbegavati upotrebu sunđera prilikom pranja lica jer su oni magneti za bakterije. Prilikom telefonskih razgovora najbolje je koristi slušalice, zbog velike bakterijske kontaminacije telefona.
Ne treba istiskivati bubuljice, jer tada dolazi do prenošenja dodatnih bakterija sa prstiju na kožu. Trljanje može da stimuliše lojne zlezde, čime se podstiče stvaranje novih akni. Zbog prečeste ili preintenzivne upotrebe pilinga, može se oštetiti spoljašnji sloj kože, zato treba izbegati grube pilinge i ne treba ih upotrebljavati češće od jedanput nedeljno.
Kako bi se ojačala i sačuvala barijerna funkcija kože treba izbegavati gruba sredstva za čišćenje kože (kako ne bi narušili lipidni sloj), jake antibakterijske proizvode (da ne promene fiziološku bakterijsku floru kože) i proizvode koji nemaju fiziološku pH vrednost (5,5), jer mogu da naruše kiseli sloj kože. Najbolji čistači za masnu kožu sklonu aknama su u vidu gela ili pene, koji vrše i blagu eksfolijaciju, kako bi sprečili zadebljanje kože i zapušavanje pora.
Biraj proizvode koji su: nekomedogeni (ne zatvaraju pore), lagane teksture u vidu gela, koji istovremeno čiste i hidriraju kožu, brzo se upijaju i ne ostavljaju debeli ili masni sloj na koži, a imaju fiziološku pH vrednost (5,5).
Probiotici održavaju zdravu bakterijsku ravnotežu, i sprečavaju loše mikroorganizme da se aktiviraju, pa kožu čine zdravijom.
Zahvaljujući kombinaciji kliničke efikasnosti i izvanredne kozmetičnosti, gel i nega čine NORMADERM PHYTOSOLUTION rutinu odličnim saveznikom u preuzimanju kontrole nad kožom sklonom aknama.
Nega ima dvostruko delovanje. CILJANO DELUJE NA KOŽU tako što pročišćava kožu i koriguje bubuljice, mitisere i pigmentacijske fleke, a istovremeno je OBNAVLJA kroz 24-časovnu hidrataciju, regulaciju sebuma i smanjenje vidljivosti pora. Na taj način jača funkciju barijere kože protiv spoljašnjih štetnih uticaja. Čista i blistava koža sa manje nepravilnosti i klinički dokazano delovanje protiv masnog sjaja. Koža je obnovljena, a barijerna funkcija kože ojačana.
Uz odgovarajuću rutinu nege, treba uvesti i zdrav stil života. Zdrave životne navike podrazumenaju: Aerobne i opuštajuće aktivnosti koje smanjuju nivo kortizola u organizmu, uvođenje zdrave ishrane, odnosno hrane bogate antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama koja ima protivupalno dejstvo, izbegavanje cigareta i redovno uklanjanje dekorativne kozmetike pre spavanja.
Akne nisu infekcija kože, tako da komedoni i ostale nepravilnosti ne sadrže štetne bakterije koje se mogu proširiti sa jednog dela tela na drugo ili sa jedne osobe na drugu. Nije moguće dobiti akne zbog bakterija ili loše higijene.
Međutim, koža se mora održavati čistom, tako da ipak treba usvojiti neke dobre navike kako bi se izbegao prenos prljavštine i bakterija na kožu.
Prema istraživanju, peškiri su predmeti koji sadrže mnoštvo bakterija i treba ih menjati najmanje jedanput nedeljno. Treba izbegavati upotrebu sunđera prilikom pranja lica jer su oni magneti za bakterije. Prilikom telefonskih razgovora najbolje je koristi slušalice, zbog velike bakterijske kontaminacije telefona.
Ne treba istiskivati bubuljice, jer tada dolazi do prenošenja dodatnih bakterija sa prstiju na kožu. Trljanje može da stimuliše lojne zlezde, čime se podstiče stvaranje novih akni. Zbog prečeste ili preintenzivne upotrebe pilinga, može se oštetiti spoljašnji sloj kože, zato treba izbegati grube pilinge i ne treba ih upotrebljavati češće od jedanput nedeljno.
Kako bi se ojačala i sačuvala barijerna funkcija kože treba izbegavati gruba sredstva za čišćenje kože (kako ne bi narušili lipidni sloj), jake antibakterijske proizvode (da ne promene fiziološku bakterijsku floru kože) i proizvode koji nemaju fiziološku pH vrednost (5,5), jer mogu da naruše kiseli sloj kože. Najbolji čistači za masnu kožu sklonu aknama su u vidu gela ili pene, koji vrše i blagu eksfolijaciju, kako bi sprečili zadebljanje kože i zapušavanje pora.
Biraj proizvode koji su: nekomedogeni (ne zatvaraju pore), lagane teksture u vidu gela, koji istovremeno čiste i hidriraju kožu, brzo se upijaju i ne ostavljaju debeli ili masni sloj na koži, a imaju fiziološku pH vrednost (5,5).
Probiotici održavaju zdravu bakterijsku ravnotežu, i sprečavaju loše mikroorganizme da se aktiviraju, pa kožu čine zdravijom.
Zahvaljujući kombinaciji kliničke efikasnosti i izvanredne kozmetičnosti, gel i nega čine NORMADERM PHYTOSOLUTION rutinu odličnim saveznikom u preuzimanju kontrole nad kožom sklonom aknama.
Nega ima dvostruko delovanje. CILJANO DELUJE NA KOŽU tako što pročišćava kožu i koriguje bubuljice, mitisere i pigmentacijske fleke, a istovremeno je OBNAVLJA kroz 24-časovnu hidrataciju, regulaciju sebuma i smanjenje vidljivosti pora. Na taj način jača funkciju barijere kože protiv spoljašnjih štetnih uticaja. Čista i blistava koža sa manje nepravilnosti i klinički dokazano delovanje protiv masnog sjaja. Koža je obnovljena, a barijerna funkcija kože ojačana.
Uz odgovarajuću rutinu nege, treba uvesti i zdrav stil života. Zdrave životne navike podrazumenaju: Aerobne i opuštajuće aktivnosti koje smanjuju nivo kortizola u organizmu, uvođenje zdrave ishrane, odnosno hrane bogate antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama koja ima protivupalno dejstvo, izbegavanje cigareta i redovno uklanjanje dekorativne kozmetike pre spavanja.