Koja je veza između
mikrobioma vlasišta
i peruti?
Šta je mikrobiom vlasišta?
R.J.: Mikrobiom je nevidljivi ekosistem živih mikroorganizama koji je sastavni deo površine našeg vlasišta i sastoji se uglavnom od bakterija (prvenstveno Staphylococcus epidermidis i Propionibacterium acnes, danas poznatih kao Cutibacterium acnes) i gljivica (od kojih preovladava Malassezia restricta).
Na jednom kvadratnom centimetru žive milioni ovih mikroorganizama! Kao i u svakom ekosistemu, ovi organizmi obično žive u ravnoteži jedni sa drugima i kožom vlasišta, koja im osigurava esencijalne hranljive sastojke, uglavnom putem znoja i sebuma.
Baš kao i kod kože lica i tela, uloga mikrobioma je zaštita vlasišta od patogenih mikroorganizama. Svako ima svoj sopstveni mikrobiom vlasišta i on može varirati u zavisnosti od godišnjeg doba, pa čak i tokom dana ako, na primer, operete kosu.
Kako ovaj mikrobiom može uticati na perut?
R.J.: Gljivice Malassezia restricta smatraju se glavnim uzročnikom peruti. Nedavno istraživanje društva L'Oréal (1) pokazalo je da su te gljivice prisutne u deset puta većim količinama na vlasištima sa peruti u poređenju sa vlasištima bez peruti. Nadalje, naša in vitro ispitivanja su pokazala da je Malassezia restricta toksična za ćelije vlasišta (2). Još uvek ne znamo kojim tačno mehanizmima ova gljivica stvara perut. Trenutno istražujemo nekoliko različitih hipoteza.
Takođe smo uočili neravnotežu u bakterijskim populacijama, sa povećanim brojem bakterija Staphylococcus i smanjenom količinom bakterija Cutibacterium acnes u područjima vlasišta sa peruti. Zato pokušavamo da razumemo kako dolazi do ove neravnoteže u mikrobiomu (poznate i pod nazivom disbioza) i da saznamo da li ona direktno utiče na stvaranje peruti ili ne.
Ono što možemo potvrditi sa sigurnošću jeste da je sebum vlasišta, kojim se Malassezia hrani, ključan za proizvodnju peruti. Bez proizvodnje sebuma, kao što je, recimo, slučaj kod dece, nema ni peruti!
Postoje li drugi faktori odgovorni za proizvodnju peruti?
R.J.: Osim gljivice Malassezia i sebuma, verujemo da postoji još jedan važan faktor, a to je sklonost pojedinca stvaranju peruti. Kod nekih ljudi postoji veća šansa za nastanak peruti zbog, na primer, suvog vlasišta, problema sa funkcijom barijere kože na vlasištu i imunoloških ili antioksidativnih odbrambenih mehanizama koji ne funkcionišu pravilno.
Zato je perut tako čest problem za koji se smatra da, pre ili kasnije, pogađa gotovo polovinu svetske populacije.