Rožasti sloj

Rožasti sloj možemo posmatrati kao ,,kožu kože" jer je reč o spoljašnjem sloju epidermisa. Čine ga potpuno spljoštene izumrle ćelije oblikovane u tanke pločice bez jedra. Predstavlja granicu između spoljašnje okoline i organizma i igra glavnu ulogu u zaštiti od spoljašnjih uticaja. Rožasti sloj u hidrataciji kože igra dvostruku ulogu: - prema spoljašnjosti keratinizovane ćelije rožastog sloja čine hidrofobnu zaštitu koja sprečava da koža nabubri od vode (tokom tuširanja, na primer), a iznutra zadržava vodu pomoću N.M.F. koji sprečava da voda ispari iz naše kože.

U srce epidermisa

Površinski sloj kože koji pokriva dermis. Obično je debeo kao list papira, ali može da bude i deblji. Njegova talasasta građa nastaje zbog epidermalnih brazda i dermalnih papila. Čine ga 4 sloja ćelija koji leže jedan na drugome nad dermo-epidermalnom granicom: bazalni sloj, Malpligijev sloj, zrnasti sloj i rožasti sloj koji štiti hidrolipidni sloj. 90% epidermisa je sastavljeno od ćelija keratinocita, a sadrži i ćelije koje određuju boju kože, melanocite, i Langerhansove ćelije. U epidermisu nema ni jednog krvnog suda. Ćelije koje ga izgrađuju, hrane se difuzijom iz dermisa.